Институт за културу и наслеђе ВРФ састоји се од лидера заједнице, политичара и едукатора ромске дијаспоре и формиран је да заштити ромску културну и баштинску праксу од нестанка због неупотребе, искључености из курикулума или девалвације од стране ширег друштва. Сматрамо да је важно да утрошимо време и енергију на заштиту нашег културног наслеђа, посебно у тренуцима када наш народ пати због хуманитарне кризе._цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_

​

Идеја очувања је саставни део дефиниције културног наслеђа, јер да би културно наслеђе постојало, оно мора и даље да се преноси као и генерацијама и да га чува садашња генерација.

 

Међутим, кроз различите периоде и места у историји, „садашња генерација“ тог времена давала је различиту вредност елементима нашег културног наслеђа. Стога је у рукама старешина наше заједнице, лидера, политичара, васпитача и родитеља да очувају нашу културу._цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_

​

Институт за културу и наслеђе ВРФ има за циљ да развије и подигне свест о ромском наслеђу, историји и култури кроз праксу културне дипломатије и сродних области (као што су глобално управљање, међународно право, људска права, одрживе економије и извођачке уметности), као и да истраже нове стратегије за јачање међукултуралних односа и промовисање глобалног мира. ВРФ има за циљ да промовише и унапреди ромски идентитет, и да кроз изградњу јавне платформе за дијалог о културном наслеђу подигне свест о ромској култури.

​

 

„Културна дипломатија се најбоље може описати као ток акција које се заснивају и користе размену идеја, вредности, традиције и других аспеката културе или идентитета, било да јачају односе, унапређују друштвено-културну сарадњу, промовишу националне интересе и шире; Културну дипломатију може практиковати било јавни сектор, приватни сектор или цивилно друштво."

​

 

Културна дипломатија у пракси (или примењена културна дипломатија) је примена и имплементација теорије културне дипломатије, укључујући све моделе које су кроз историју практиковали појединци, заједнице, државни или институционални актери. Ови модели укључују, на пример, различите програме културне размене, међународне делегације (нпр. амерички џез амбасадори) или спортска такмичења. Примери су јединствено способни да утичу на међукултурално и међуверско разумевање и промовишу помирење.

​

 

Принципи су:

​

 

• Поштовање и препознавање културне разноликости и наслеђа

• Глобални интеркултурални дијалог

• Правда, једнакост и међузависност

• Заштита међународних људских права

• Глобални мир и стабилност

​

О Ромима

​

Роми су највећа етничка мањина у Европи._цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_ Историчари сматрају да су преци Рома први пут стигли у Европу из северне Индије, преко данашњег Ирана, Јерменије и Турске. И да су се постепено ширили по целој Европи од 9. века па надаље. Многи Роми из ЕУ су и даље жртве предрасуда и социјалне искључености, упркос забрани дискриминације у земљама чланицама ЕУ._цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_

​

Роми су били приморани у ропство све до 19. века у Румунији и другде. Роми су погубљени током средњег века у Енглеској, Швајцарској и Данској. Многе земље, укључујући Немачку, Пољску и Италију, наредиле су протеривање свих Рома. 1930-их,_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_нацисти у Немачкој видели су Роме као „расно инфериорне“ и убили су стотине хиљада њих током Другог светског рата. Након рата, Роми су и даље били дискриминисани и угњетавани, посебно у Совјетском Савезу. Између 1970-их и 1990-их, Чешка и Словачка су стерилисале око 90.000 Ромкиња против њихове воље.

​

Ромски робови су први пут отпремљени у Америку са Колумбом 1498. Шпанија је послала Роме у њихову колонију у Луизијани између 1762. и 1800. Тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Романицхал, прва ромска група која је стигла у Северну Америку у великом броју, преселила се у Америку из Британије око 1850. Роми из источне Европе, преци већине ромске популације данас у Сједињеним Државама, почели су да емигрирају у Сједињене Државе у великим размерама у другој половини 19. века који се поклапа са тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_слабљење стисака Османског царства_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_анд тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Османски ратови у Европи_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_у 19. веку, што је на крају кулминирало у_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Руско-турски рат (1877–1878), ослобађајући многе етничке источне Европљане од османске доминације и стварајући нове таласе ромских имиграната.

​

Тај талас имиграције Рома цомприсед_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_ромски-народи који говоре као што је тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Калдераш,_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Мацхваиа,_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Ловари_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_и Цхурари, и етнички ромске групе које су се више интегрисале у централно-источноевропска друштва, као што је тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-1358бад_ц5Бојаш (Лудари)_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Румуније и Басхалде у Словачкој. Имиграција Рома, као и све миграције из Централне и Источне Европе, била је озбиљно ограничена током тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Совјетско доба_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_ин Централна и Источна Европа, али се поново појавио 1990-их након тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_пасти_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_оф тхе_цц781905-5цде-3194-бб3б-136бад5цф58д_Источни блок

​

Пратите надолазеће програме и информације!

​